Liderstvo i Menadžment - Srbija

Stižu menadžeri za firme iz propale privatizacije

Na konkurs Agencije za privatizaciju za izbor zastupnika državnog kapitala u preduzećima u kojima je raskinuta privatizacija, koji se juče završio, prijavilo se više od 1.200 kandidata.

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković kaže da je već poznato da mnogi kandidati formalno ne ispunjavaju uslove jer su se javili i tek svršeni studenti, a jedan od uslova je bio i petogodišnje iskustvo, ali prvi uvid pokazuje da dve trećine kandidata zadovoljava uslove iz konkursa. Posle provere svih kriterijuma od prijavljenih će se napraviti baza kadrova koji, prema potrebi, mogu da rade ovaj posao.

– Ne znači da će svi koji ispunjavaju uslove biti angažovani kao zastupnici kapitala u nekom od preduzeća gde je privatizacija raskinuta, niti da za posao treba da strahuju već postavljenih 240 zastupnika državnog kapitala. Samo oni koji ne rade dobro, verovatno njih dvadesetak, biće zamenjeni. Svrha ovog konkursa je da znamo ko može da radi ovaj nimalo lak posao. To je nešto poput baze kadrova za stečajne upravnike. Neki od njih nikada neće ni biti angažovani – objašnjava Cvetković.

Prema ranijim propisima, privremene zastupnike predlagali su sindikati, lokalna samouprava, lokalne privredne komore što je bilo, kako kaže direktor agencije demokratski, međutim novi uslovi izričito traže efikasnost, profesionalnost, sposobnost rešavanja problema. Po njegovoj oceni, do sada komunikacija zastupnika s državnom institucijom za njih nadležnom, a to je bio Akcijski fond, i nije bila tako dobra, a sada bi to trebalo da bude bolje, između ostalog zato što je u agenciji formiran i poseban sektor koji će se samo baviti saradnjom s tim ljudima. Posle preuzimanja nadležnosti od zastupnika je traženo da dostave izveštaj o stanju u preduzeću i da daju predlog agenciji o budućnosti firme. Tačnije, na koji način ga prodati ili ako to nije moguće poslati u stečaj.

Posao zastupnika kapitala može da potraje, jer preduzeća u kojima su privatizacije raskinute nije lako prodati i to ne samo zbog krize jer neka od njih, poput „Hidrotehnike” iz Beograda čekaju novog gazdu od leta 2004. godine, u slučaju  „Srbija turista” iz Niša od leta 2006. godine, u kraljevačkom „Magnohromu” od kraja 2007.

Po novim propisima zastupnici za svoj rad mogu da dobiju jednu prosečnu plata u republici prema poslednjem podatku koji je objavila državna statistika za upravljanje u malim preduzećima, dve za rad u srednjim i tri za velike firme što je važilo i po ranijim propisima. Na primedbu da to i nije stimulans za nekoga da se prihvati teškog posla, u agenciji odvraćaju da će pronaći model da zastupnici budu nagrađeni ukoliko rade uspešno.

– Prema ranijim propisima bilo je dozvoljeno da zastupnik u preduzeću ima više funkcija. Da obavlja dužnost i generalnog direktora i predsednika upravnog odbora i da tako povećava ukupna primanja pa su neki primali astronomske iznose što je uzburkalo javnost. Sada će zastupnik moći da ima više funkcija, ali će platu primati samo za funkciju direktora preduzeća. Znači dozvoljena je kumulacija funkcija, ali ne i zarada – kaže Cvetković.

Na pitanje da li će i ubuduće biti moguće da neko kao zastupnik državnog kapitala u BIP-u prima čak 3.000 evra mesečno Cvetković kaže da su od svih 240 direktora tražili da ih obaveste o visini primanja i funkcijama u preduzeću, jer žele da uvedu red. U najvećem broju slučajeva zastupnici imaju platu prema pomenutom pravilniku. A da li je moguća situacija da zastupniku Upravni odbor odobri direktorsku platu koja „pokriva” sva ranija primanja, znači opet 3.000 evra?

– Postoje kompleksnije firme koje zahtevaju da neko ima veću kompenzaciju za svoj rad. Mi nemamo iluziju da će neko da radi za 30.000 ili 60.000, pa čak i za 90.000 dinara mesečno jer je u nekim slučajevima i to neadekvatno za probleme koje rešava. Nismo želeli da napravimo sistem da bi nam se ljudi kandidovali za ovaj posao da bi zaradili, već one koji su odgovorni i mogu da se nose s problemima. Mu uvodimo veću kontrolu i veću podršku ljudima koji rade taj posao – kaže Cvetković.

Cvetković kaže da privatizacija u ovom trenutku praktično ne postoji. Prodaje su sporadične i to imovine iz restrukturisanja ili iz stečaja. Prodaja kapitala će samo u retkim slučajevima biti moguća. Model privatizacije pre mogu biti prodaje imovinskih celina. Tako nešto spremno je za Ikarbus i vrlo brzo će biti oglašena prodaja imovinske celine za koju već ima zainteresovanih.

– Mi smo sad potpuno drugačija institucija nego pre četiri ili pet godina. Sada samo povremeno imamo neku aukciju. Sva neprodata preduzeća smo oglasili u zakonskom roku, ali interesanata za njih nema. Na kraju su ostala manje atraktivna preduzeća. I ova preduzeća kod kojih smo u ovoj godini raskinuli privatizacije prodali smo ih tek na četvrtoj ili petoj aukciji i ti raskidi za nas nisu iznenađenje. Biće još raskida jer znamo kako smo ih privatizovali. Ne očekujemo mnogo i talas raskida je prošao krajem prošle i početkom ove godine. Ipak, još postoje preduzeća koja su u društvenoj svojini – kaže Vladislav Cvetković.